Не могу предвидети ни један начин на који би откриће интелигентних бића на другој планети утицало
на учења Православне Цркве. Неке моје колеге мисле да је чак и разговор о могућим последицама таквог открића само по себи губљење времена за озбиљну теологију и граничи се са глупирањем.
Склон сам да се сложим са њима из више разлога.
Како ја разумем овај проблем, откриће интелигентног живота на другој планети би довело у питање традиционално Римо-Католичко и Протестантско схватање учења о стварању, паду, човеку као слици Божијој, искупљењу и непогрешивости Библије.
Прво морамо да нагласимо за разлику од учења која произилазе из Латинског Хришћанства, Православно Хришћанство никада није имало фундаменталистичко или буквално схватање непогрешивости Светог Писма и никада није се није обавезало на непогрешивост Писма у питањима која се тичу уређења универзума и живота у њему.
У том смислу неки модерни покушаји да се Библија „де-митује“ (разбију “митови” из ње) су интересантни, a по некад и забавни.
на учења Православне Цркве. Неке моје колеге мисле да је чак и разговор о могућим последицама таквог открића само по себи губљење времена за озбиљну теологију и граничи се са глупирањем.
Склон сам да се сложим са њима из више разлога.
Како ја разумем овај проблем, откриће интелигентног живота на другој планети би довело у питање традиционално Римо-Католичко и Протестантско схватање учења о стварању, паду, човеку као слици Божијој, искупљењу и непогрешивости Библије.
Прво морамо да нагласимо за разлику од учења која произилазе из Латинског Хришћанства, Православно Хришћанство никада није имало фундаменталистичко или буквално схватање непогрешивости Светог Писма и никада није се није обавезало на непогрешивост Писма у питањима која се тичу уређења универзума и живота у њему.
У том смислу неки модерни покушаји да се Библија „де-митује“ (разбију “митови” из ње) су интересантни, a по некад и забавни.