КРСТОВДАН
Тропар, глас 1. Спаси Господе народ Твој и благослови наслеђе Твоје, победу даруј свим Православним Хришћанима над противницима нашим, и Крстом Твојим сачувај народ Твој.
Тропар, глас 1. Спаси Господи људи Твоја и благослови достојаније Твоје, побједи всјем православним христијаном нашим на сопротивнија даруја, и Твоје сохрањаја Крестом Твојим житељство.
Кондак, глас 4. Узнео си се на Крст Својом вољом, истоименоме Твоме новом становништву (Хришћанима) милости даруј, Христе Боже. Развесели силом Твојом благоверни и христољубиви род наш, даруј му победу над непријатељима, јер имамо Твоје оружје у свету, непобедиву победу Крста.
На Крстовдан прослављамо два догађаја везана за Часни Крст Господњи. Први догађај је сам проналазак Часног Крста на Голготи у Јерусалиму, од Свете царице Јелене, мајке Светог цара Константина, други догађај је враћање Часног Крста из Персије.
Тропар, глас 1. Спаси Господи људи Твоја и благослови достојаније Твоје, побједи всјем православним христијаном нашим на сопротивнија даруја, и Твоје сохрањаја Крестом Твојим житељство.
Кондак, глас 4. Узнео си се на Крст Својом вољом, истоименоме Твоме новом становништву (Хришћанима) милости даруј, Христе Боже. Развесели силом Твојом благоверни и христољубиви род наш, даруј му победу над непријатељима, јер имамо Твоје оружје у свету, непобедиву победу Крста.
На Крстовдан прослављамо два догађаја везана за Часни Крст Господњи. Први догађај је сам проналазак Часног Крста на Голготи у Јерусалиму, од Свете царице Јелене, мајке Светог цара Константина, други догађај је враћање Часног Крста из Персије.
Приликом обиласка Свете Земље царица Јелена дође и у Свети Град Јерусалим 320. године, у време Патријарха Макарија. Царица се распита код јевреја где се налази Крст Господњи. Они јој рекоше да то једино зна старац Јуда, који царицу доведе до Голготе и рече јој да се крст налази испод светилишта римске богиње Венере које је ту подигао цар Адријан. Царица нареди да се паганско светилиште сруши и да се ископа Часни Крст. Када се Патријарх јерусалимски Макарије почео молити, по Голготи се рашири предиван мирис и открише се места распећа Господа Исуса Христа и Његов Свети Гроб. У њиховој непосредној близини пронађоше три крста. Царица и Патријарх беху у недоумици како да утврде на ком од ова три крста је распет Господ. Пошто се Голгота и предео око ње користио као гробље, у то време је туда пролазила поворка која је носила тело једног младића на погребење. Патријарх заустави поворку и на тело умрелог положише крстове. Када на тело младића положише Часни Крст, он оживе. Царица и Патријарх се са радошћу поклонише Часном Крсту, али због мноштва народа који се окупио, нису могли сви прићи Часном Крсту да се поклоне, зато замолише да им макар из далека покажу Часни Крст да га виде. Патријарх Макарије узе Часни Крст и подиже га показујући га народу, а народ се поче молити: „Господе помилуј!“ Зато се овај празник и зове Воздвижење или Подизање Часнога Крста. Многи јевреји који су били сведоци овог догађаја повероваше у Христа и крстише се. Међу новокрштенима је био и старац Јуда, који царици откри где се налази Часни Крст. Он на крштењу доби име Киријак и касније поста Патријарх Јерусалима. У време цара Јулијана Апостате (Отпадника), он мученички пострада за Христа. Царица Јелена нареди да се изради велелепни сребрани ковчег и у њега положи Часни Крст и даде га Патријарху Макарију и Јерусалимској Цркви на чување, а на Голготи подиже храм Христовог Васкрсења, на месту распећа и Гроба Христовог, као и у Гетсиманији, где се налазио гроб Пресвете Богородице. Царица Јелена је у Светој Земљи подигла мноштво цркава и снабдела их свиме што им је потребно. Она са собом у Цариград понесе мали део Часног Крста и клинове којима би приковано тело Господа на Крсту. Цар Константин нареди да се део Часног Крста, који је царица донела у Константинопољ, положи у златни ковчег и да се израде три крста од племенитих метала, на којима ће златним словима писати ИС ХС НИКА. Цар ово уради у част своја три виђења Часног Крста у време ратова и победе над непријатељима силом Крста Господњег. Нареди да се крстови поставе у граду. Цар један крст постави на узвишеном месту на источном тргу, други крст постави на врху пурпурног стуба на главном градском тргу, а трећи на дивном мермерном постољу на житном тргу. Сведочећи пред свима своју веру у Господа Христа.
Други догађај који се прославља на Крстовдан, је враћање Часног Крста из Персије у седмом веку. У време царевања цара Фоке, Персијски цар Хозрој освоји Јерусалим и однесе Часни Крст у Персију. Убрзо се упокоји цар Фока и на престолу Византинског царства га замени цар Ираклије. Цар Ираклије је трпео велике губитке у биткама са Персијом, зато цар и Црква установише ванредни пост у земљи и затражише од верних да се моле за победу над непријатељима. Цар Ираклије је и сам на себе узео тежак посту и доста времена проводио у бдењу и молитви. Са надом у Божију помоћ и заштиту, цар крену у коначни обрачун са Хозројем. Он га победи и нагна у бегство, односећи победу за победом. Дође до борбе за власт на Персиском престолу између два Хозројева сина. Као победник изађе Хозројев старији син Сироес. Желећи да склопи мир са Византинским царем он посла цару Ираклију изасланство изјављујући му покорност, са молбом за мир и многим даровима. Цар прихвати мир и прослави Господа, узе Часни Крст од Персијанаца и донесе га у Константинопољ, а затим у Јерусалим, одакле га је однео Хозрој. Часни Крст је у Персији провео четрнаест година.
Приликом повратка Часног Крста у Јерусалим 628. године, десило се још једно чудо. Цар у својим раскошним царским одеждама и са царским венцем на глави, унесе сам Часни Крст у Јерусалим, али се одједном заустави, спречен да настави даље. Тада Патријарх јерусалимски Захарије, који је са свом Црквом био у поворци, виде анђела Божијег како стоји пред царем и не дозвољава му да настави даље. Анђео рече Патријарху да Господ није тако носио Крст свој ка Голготи. Патријарх пренесе цару виђење и цар скину своје раскошне хаљине и обуче се у просту одећу и босоног, путем Христовим, однесе Крст до храма Христовог Васкрсења на Голготи. Крст је 638. године коначно пренет у Константинопољ и положен у храм Агија Софије за време цара Ираклија и Патријарха константинопољског Сергија, јер цар није био сигуран да може задржати Јерусалим у својој власти. У дванаестом веку је пренет у једну од цркава двора Византинских царева, цркву Богородице Фарске. Данас имамо само мале делове Часнога Крста расуте по целом Православном свету. Српска Православна Црква чува два дела Часног и Животворног Крста Господњег, они се налазе у манастрима Хиландар и Цетиње.
Празник Воздвижења Часнога Крста прослављамо 14./27. септембра. Црква је овог дана установила и једнодневни пост у част Христовог страдања на Голготи. Као у току Великог поста и Страдалне седмице, тако и на Крстовдан, ми смо позвани да састрадавамо са Господом. Да будемо сведоци Христове жртве и да као апостол Јован и жене мироносице под Крстом, узмемо учешћа у Његовом страдању, кроз наше молитвено сећање и сведочење тог догађаја ми смо састрадалници Христови, ми смо истински присутни под Крстом са мироносицама и апостолом Јованом.
Значај Животворног Крста Господњег, за нас Хришћане, је неизмеран. Јер знак поруге, стида и срама постаде знак победе над смрћу, наше оружје Спасења. Он је дрво Живота из Рајског врта, јер преко његовог „ПЛОДА“ ми добијамо Живот Вечни. Господ је својом крсном смрћу трансформисао крст, који су римљани користили као казну за најгоре преступнике, као симбол смрти, срамоте, стида и осуде, у извор снаге, вере, спасења, наде, утехе, љубави, жртве и Вечног Живота.
Господе Крстом Твојим Часним чувај народ Свој. Амин!
Други догађај који се прославља на Крстовдан, је враћање Часног Крста из Персије у седмом веку. У време царевања цара Фоке, Персијски цар Хозрој освоји Јерусалим и однесе Часни Крст у Персију. Убрзо се упокоји цар Фока и на престолу Византинског царства га замени цар Ираклије. Цар Ираклије је трпео велике губитке у биткама са Персијом, зато цар и Црква установише ванредни пост у земљи и затражише од верних да се моле за победу над непријатељима. Цар Ираклије је и сам на себе узео тежак посту и доста времена проводио у бдењу и молитви. Са надом у Божију помоћ и заштиту, цар крену у коначни обрачун са Хозројем. Он га победи и нагна у бегство, односећи победу за победом. Дође до борбе за власт на Персиском престолу између два Хозројева сина. Као победник изађе Хозројев старији син Сироес. Желећи да склопи мир са Византинским царем он посла цару Ираклију изасланство изјављујући му покорност, са молбом за мир и многим даровима. Цар прихвати мир и прослави Господа, узе Часни Крст од Персијанаца и донесе га у Константинопољ, а затим у Јерусалим, одакле га је однео Хозрој. Часни Крст је у Персији провео четрнаест година.
Приликом повратка Часног Крста у Јерусалим 628. године, десило се још једно чудо. Цар у својим раскошним царским одеждама и са царским венцем на глави, унесе сам Часни Крст у Јерусалим, али се одједном заустави, спречен да настави даље. Тада Патријарх јерусалимски Захарије, који је са свом Црквом био у поворци, виде анђела Божијег како стоји пред царем и не дозвољава му да настави даље. Анђео рече Патријарху да Господ није тако носио Крст свој ка Голготи. Патријарх пренесе цару виђење и цар скину своје раскошне хаљине и обуче се у просту одећу и босоног, путем Христовим, однесе Крст до храма Христовог Васкрсења на Голготи. Крст је 638. године коначно пренет у Константинопољ и положен у храм Агија Софије за време цара Ираклија и Патријарха константинопољског Сергија, јер цар није био сигуран да може задржати Јерусалим у својој власти. У дванаестом веку је пренет у једну од цркава двора Византинских царева, цркву Богородице Фарске. Данас имамо само мале делове Часнога Крста расуте по целом Православном свету. Српска Православна Црква чува два дела Часног и Животворног Крста Господњег, они се налазе у манастрима Хиландар и Цетиње.
Празник Воздвижења Часнога Крста прослављамо 14./27. септембра. Црква је овог дана установила и једнодневни пост у част Христовог страдања на Голготи. Као у току Великог поста и Страдалне седмице, тако и на Крстовдан, ми смо позвани да састрадавамо са Господом. Да будемо сведоци Христове жртве и да као апостол Јован и жене мироносице под Крстом, узмемо учешћа у Његовом страдању, кроз наше молитвено сећање и сведочење тог догађаја ми смо састрадалници Христови, ми смо истински присутни под Крстом са мироносицама и апостолом Јованом.
Значај Животворног Крста Господњег, за нас Хришћане, је неизмеран. Јер знак поруге, стида и срама постаде знак победе над смрћу, наше оружје Спасења. Он је дрво Живота из Рајског врта, јер преко његовог „ПЛОДА“ ми добијамо Живот Вечни. Господ је својом крсном смрћу трансформисао крст, који су римљани користили као казну за најгоре преступнике, као симбол смрти, срамоте, стида и осуде, у извор снаге, вере, спасења, наде, утехе, љубави, жртве и Вечног Живота.
Господе Крстом Твојим Часним чувај народ Свој. Амин!