Свети Јован Крститељ
Само његово зачеће је било чудесно. Милост Божија указана његовим родитељима нам сведочи колико су и они сами били блиски Богу. Свети Јован Крститељ је чудесно дарован од Господа праведним родитеља у њиховој старости, свештенику Старозаветног храма Захарији и његовој супрузи, тетки Пресвете Богородице, Јелисавете. Он је од свог зачећа знао своје назначење и показивао своју Љубав према Господу. Још у Јелисаветином стомаку се радовао осетивши близину Господа Исуса Христа, када је Богородица, после Благовештења Светог Архангела Гаврила, дошла у посету својој тетки. Свети Јован је заиграо у мајчином стомаку, осетивши близину свог Спаситеља. Због старости Захарија и Јелисавете, Свети Јован је рано остао без родитеља. Одгајан од анђела, цео свој живот провео је у посту и молитви, живећи у пустињи и обитавајући у Љубави Божијој.
Горостасна духовна величина Светог Јована Крститеља нам је очигледна, јер нам сам Господ у јеванђељима сведочи о његовом значају. Сам Господ Христос каже за Јована да је он анђео Божији послат са неба да припреми долазак Спаситеља света и да је он највећи човек рођен од жене (читај зачет од мужа и жене).
„Него шта сте изишли да видите? Пророка? Да, кажем вам, и више од пророка. Јер он је тај о којем је писано: Ето, ја шаљем анђела свога пред лицем твојим, који ће приправити пут твој пред тобом. Заиста вам кажем: Међу рођенима од жена није се појавио већи од Јована Крститеља; а најмањи у Царству небескоме већи је од њега. А од времена Јована Крститеља до сада Царство небеско с напором се осваја, и подвижници га задобијају. Јер су сви Пророци и Закон прорицали до Јована. И ако хоћете вјеровати, он је Илија што ће доћи. Ко има уши да чује, нека чује!“ (Мт.11:9-15; Лу. 7:17-35)
Он је последњи пророк. Припрема нам пут спасења, позива нас на покајање, да крштењем очистимо себе од греха да би смо били спремни да дочекамо Христа и примимо Духа Светога у себе.
„Јер то је онај за кога је рекао пророк Исаија говорећи: Глас вапијућег у пустињи: припремите пут Господњи, поравните стазе његове. А сам Јован имаше хаљину од камиље длаке и појас кожни око бедара својих, а храна му бијаше биље и дивљи мед.“ (Мт. 3:3-4)
Горостасна духовна величина Светог Јована Крститеља нам је очигледна, јер нам сам Господ у јеванђељима сведочи о његовом значају. Сам Господ Христос каже за Јована да је он анђео Божији послат са неба да припреми долазак Спаситеља света и да је он највећи човек рођен од жене (читај зачет од мужа и жене).
„Него шта сте изишли да видите? Пророка? Да, кажем вам, и више од пророка. Јер он је тај о којем је писано: Ето, ја шаљем анђела свога пред лицем твојим, који ће приправити пут твој пред тобом. Заиста вам кажем: Међу рођенима од жена није се појавио већи од Јована Крститеља; а најмањи у Царству небескоме већи је од њега. А од времена Јована Крститеља до сада Царство небеско с напором се осваја, и подвижници га задобијају. Јер су сви Пророци и Закон прорицали до Јована. И ако хоћете вјеровати, он је Илија што ће доћи. Ко има уши да чује, нека чује!“ (Мт.11:9-15; Лу. 7:17-35)
Он је последњи пророк. Припрема нам пут спасења, позива нас на покајање, да крштењем очистимо себе од греха да би смо били спремни да дочекамо Христа и примимо Духа Светога у себе.
„Јер то је онај за кога је рекао пророк Исаија говорећи: Глас вапијућег у пустињи: припремите пут Господњи, поравните стазе његове. А сам Јован имаше хаљину од камиље длаке и појас кожни око бедара својих, а храна му бијаше биље и дивљи мед.“ (Мт. 3:3-4)
Пошто је непрестано боравио у Љубави и присуству Божијем, он види Христа онаквог какав Он заиста јесте, види Јагње Божије које се спрема да страда за свет, да би спрало грехе човечанства. Он види Сина Божијег, Јединородног који се оваплотио и постао човек да би цео људски род привео у јединство са Светом Тројицом. Ми неможемо описати величину Светог Јована, али он сам је свестан своје недостојности и милости која је указана људима, и скрушено сведочи о Христу.
Сам за себе каже: „Долази за мном јачи од мене пред ким ја нисам достојан сагнути се и одријешити ремена на обући Његовој. Ја вас крстих водом, а он ће вас крстити Духом Светим.“ (Мр.1:7-8)
Тако и на Благовести, препознавши Христа, он скрушено каже свом Господу : „Ти треба мене да крстиш, а ти ли долазиш мени?“ (Мт.3:14) Господ је дошао да испуни закон и пророке и зато му каже: „Остави сада, јер тако нам треба испунити сваку правду.“ (Мт.3:15) Господ је Светог Јована удостојио те части, да он буде тај који ће положити руку своју на Предвечног Сина Божијега. Крштењем у Јордану, Господ Исус Христос, освештава и приноси сву Природу Пресветој Тројици. Без овог освећења, заједница између Творца и створеног човека не би била могућа. На Богојављање, Пресвета Тројица својим јављањем сведочи о истинитости оваплоћења Сина Божијег, потврђује да је Исус Назарећанин заиста Христос, обећани Месија, Спаситељ кога чека људски род од Адамовог пада.
Сам за себе каже: „Долази за мном јачи од мене пред ким ја нисам достојан сагнути се и одријешити ремена на обући Његовој. Ја вас крстих водом, а он ће вас крстити Духом Светим.“ (Мр.1:7-8)
Тако и на Благовести, препознавши Христа, он скрушено каже свом Господу : „Ти треба мене да крстиш, а ти ли долазиш мени?“ (Мт.3:14) Господ је дошао да испуни закон и пророке и зато му каже: „Остави сада, јер тако нам треба испунити сваку правду.“ (Мт.3:15) Господ је Светог Јована удостојио те части, да он буде тај који ће положити руку своју на Предвечног Сина Божијега. Крштењем у Јордану, Господ Исус Христос, освештава и приноси сву Природу Пресветој Тројици. Без овог освећења, заједница између Творца и створеног човека не би била могућа. На Богојављање, Пресвета Тројица својим јављањем сведочи о истинитости оваплоћења Сина Божијег, потврђује да је Исус Назарећанин заиста Христос, обећани Месија, Спаситељ кога чека људски род од Адамовог пада.
Свети Јован је проповедао у време владавине Ирода Антипе. Сина цара Ирода Великог, који је наредио убиство Витлејемским младенаца. Када је Ирод Антипа отерао своју закониту жену, ћерку арабског кнеза Арете и за жену узео Иродијаду, жену свога брата Филипа. Свети Јован је устао против овог безакоња и поче снажно поче критиковати Ирода и Иродијаду. Ирод се разгневи и нареди да Светог Јована баце у тамницу. Ирод се бојао Светог Јована, кога је цео Јеврејски народ сматрао за великог пророка, па није намеравао да га погуби. Зато је Иродијада гајила велику мржњу према Јовану и желела његову смрт. Приликом прославе Иродовог рођендана, на двору у Севастији Галилејској, Ирод је затражио од Саломије, Филипове и Иродијадине ћерке и своје братанице, да игра за њега и његове госте. Иродијада је у томе видела прилику да се освети Јовану. Опијен вином и лепотом младе Саломије, Ирод јој је обећао да ће јој за плес дати шта год му затражи, макар то била и половина његовог царства. Наговорена од своје мајке Саломија је тражила да јој поклони главу Светог Јована на сребраном тањиру. Ироду се то није допало, али због своје сујете и обећања које је дао пред гостима он јој је услишио ту жељу. Ученици Јованови ноћу узеше тело свог учитеља и часно га сахранише, а Иродијада избоде иглом језик Јованов, па главу закопа на неко нечисто место. Римски цар Калигула је протерао Ирода и Иродијаду из Јудеје. Скончали су у беди и понижењу у данашњој Шпанији. Саломија је страдала на реци Сикорису (Сули), пропавши кроз лед, док је прелазила реку једне зиме. Предање каже да је лед заробио и да јој је одсекао главу, као Светом Јовану.
„У то вријеме дође глас до Ирода четверовласника о Исусу. И рече слугама својим: То је Јован Крститељ, он устаде из мртвих, и зато чини чудеса. Јер Ирод ухвати Јована, свеза га и баци у тамницу због Иродијаде, жене Филипа брата свога; Јер му Јован говораше: не можеш ти њу имати. И хтједе да га убије, али се побоја народа; јер га држаху за пророка. А кад бијаше дан рођења Иродова, игра кћи Иродијадина пред њима и угоди Ироду. Зато са заклетвом обећа јој дати што год заиште. А она, наговорена од матере своје, рече: Дај ми овдје на тањиру главу Јована Крститеља. И сневесели се цар; али због заклетве и оних који се гошћаху с њим, заповједи дати јој. И посла те посјекоше Јована у тамници. И донесоше главу његову на тањиру, и дадоше дјевојци и однесе је матери својој. И дошавши ученици његови, узеше тијело његово и сахранише га; и дођоше те јавише Исусу. И чувши Исус, отиде оданде лађом у пусто мјесто насамо. А када то чу народ, пође за њим пјешице из градова.“ (Мт. 14:1-16)
„Јер овај Ирод посла те ухватише Јована, и свезавши баци га у тамницу Иродијаде ради, жене Филипа, брата својега, јер се ожени њоме. Јер Јован говораше Ироду: Не можеш ти имати жену брата својега. А Иродијада бјеше кивна на њега. и хтједе да га убије, али не могаше. Јер се Ирод бојаше Јована, знајући га да је човјек праведан и свет, и чуваше га; и много шта чињаше како му он рече, и радо га слушаше. И дође дан погодан, кад Ирод на дан свога рођења даваше вечеру великашима својим и војводама и старјешинама галилејским. И кад уђе кћи ове Иродијаде и игравши и угодивши Ироду и гостима његовим, рече цар дјевојци: Ишти од мене што год хоћеш, и даћу ти. И закле јој се: Што год заиштеш од мене даћу ти, макар било и пола царства мога. А она изишавши рече матери својој: Шта ћу искати? А она рече: Главу Јована Крститеља. И одмах, брзо ушавши к цару, заиска говорећи: Хоћу да ми одмах даш на тањиру главу Јована Крститеља. И ожалости се цар веома, али заклетве ради и гостију својих не хтједе јој одрећи. И одмах посла цар џелата, и заповједи да донесе главу његову. И он отишавши посијече га у тамници, и донесе главу његову на тањиру, и даде је дјевојци, а дјевојка је даде матери својој. И чувши ученици његови, дођоше и узеше тијело његово, и положише га у гроб.“
(Мр 6:17-29)
„Јер овај Ирод посла те ухватише Јована, и свезавши баци га у тамницу Иродијаде ради, жене Филипа, брата својега, јер се ожени њоме. Јер Јован говораше Ироду: Не можеш ти имати жену брата својега. А Иродијада бјеше кивна на њега. и хтједе да га убије, али не могаше. Јер се Ирод бојаше Јована, знајући га да је човјек праведан и свет, и чуваше га; и много шта чињаше како му он рече, и радо га слушаше. И дође дан погодан, кад Ирод на дан свога рођења даваше вечеру великашима својим и војводама и старјешинама галилејским. И кад уђе кћи ове Иродијаде и игравши и угодивши Ироду и гостима његовим, рече цар дјевојци: Ишти од мене што год хоћеш, и даћу ти. И закле јој се: Што год заиштеш од мене даћу ти, макар било и пола царства мога. А она изишавши рече матери својој: Шта ћу искати? А она рече: Главу Јована Крститеља. И одмах, брзо ушавши к цару, заиска говорећи: Хоћу да ми одмах даш на тањиру главу Јована Крститеља. И ожалости се цар веома, али заклетве ради и гостију својих не хтједе јој одрећи. И одмах посла цар џелата, и заповједи да донесе главу његову. И он отишавши посијече га у тамници, и донесе главу његову на тањиру, и даде је дјевојци, а дјевојка је даде матери својој. И чувши ученици његови, дођоше и узеше тијело његово, и положише га у гроб.“
(Мр 6:17-29)
Овај празник празнујемо 29.августа по старом и 11.септембра по новом календару. Празник је установљен на овај дан зато што је тог дана освећен храм у Севастији Галилејској, који су подигли Свети цар Константин и Јелена. На данашњи дан је рођен и Његова Светост Патријарх Српски Павле. Ове године је 102. година од његовог рођења.