Ваведење Пресвете Богородице
Тропар, глас 4:
„Данас је праобраз Божијег благовољења и проповед људског спасења, јер се у храму Божијем Дјева јавно уводи и Христа свима предоглашава. Њој и ми велегласно запевајмо: Радуј се Испуњење Творчевог Домостроја.“
„Данас је праобраз Божијег благовољења и проповед људског спасења, јер се у храму Божијем Дјева јавно уводи и Христа свима предоглашава. Њој и ми велегласно запевајмо: Радуј се Испуњење Творчевог Домостроја.“
Јоаким и Ана, праведни и богољубиви родитељи Пресвете Богородице, обећали су Богу у својим молитвама, да ако им подари дете, да ће га посветити Богу и предати га у Јерусалимски храм, да тамо одраста. Бог је ово двоје благочестивих људи благословио ћерком Маријом, обрадовавши их у њиховој старости тако жељеним дететом. Они су одржали дато обећање и Марију сваке године на њен рођендан водили у Јерусалимски храм и обећали су да ће је у храму оставити оне године када сама почне да се пење уз степенице храма. Када је Марија напунила три године, кренуше Јоаким и Ана са великом пратњом рођака, пријатеља из Назарета у Јерусалим. Када су дошли у подножје Јерусалимског храма они спустише малу Марију код степеница храма и она сама крену да се пење ка храму Божијем. Надахнут и поучен Духом Светим, свештеник Захарија, муж Анине сестре Јелисавете и отац Светог Јована Крститеља, узе у наручје Пресвету Богородицу и унесе је у храм и у Светињу над Светињама, најсветији део Јерусалимског храма где је и сам првосвештеник улазио једном годишње да принесе жртве и у коме се налазио Ковчег Завета, Таблице Завета, Аронов рацветали штап, мана која је падала са неба у пустињи и хранила избегле из Египта, тј. најсветије реликвије Јеврејског народа из Старог Завета. Тога дана је Захарије у храм увео ону, која је светија од анђела, ону коју је Бог удостојио да се назове Мајком Сина Божијега, која је у себе сместила Несместивог, у себе примила Животодавца и Извор Светости, Пречисту Дјеву Марију.