Успење Пресвете Богородице
Тропар, глас 1. Рађањем си сачувала дјевство, а смрћу ниси оставила свет, пресвета Богородице. Прешла си у живот, мати Правог Живота, и својим молитвама избављаш од смрти душе наше.
Кондак, глас 2. Не савладаше гроб и смрт пресвету Богородицу, неуморну у молитвама и у посредништву неизменљиву наду, јер је матер Живота преселио у живот Онај који се уселио у утробу увек девојачку.
Кондак, глас 2. Не савладаше гроб и смрт пресвету Богородицу, неуморну у молитвама и у посредништву неизменљиву наду, јер је матер Живота преселио у живот Онај који се уселио у утробу увек девојачку.
| |
Данас наша Света Православна Црква прославља Успење Пресвете Богородице, најдивнијег и највреднијег изданка људског рода.
Оне која је од Бога измољена,
оне која се са три године сама Богу предала,
оне која је животом својим највећи благослов од Бога примила,
оне која је у смирењу своме вољу Божију прхватила,
оне која је шира од небеса, јер је у себе Бога сместила,
оне која је лествица која спаја небо и земљу,
оне која је купина несагорива,
оне која је Бога задојила и однеговала,
оне која је смрт Сина и Господа свог претрпела.
Оне која је све ово и много више.
Оне која је од Бога измољена,
оне која се са три године сама Богу предала,
оне која је животом својим највећи благослов од Бога примила,
оне која је у смирењу своме вољу Божију прхватила,
оне која је шира од небеса, јер је у себе Бога сместила,
оне која је лествица која спаја небо и земљу,
оне која је купина несагорива,
оне која је Бога задојила и однеговала,
оне која је смрт Сина и Господа свог претрпела.
Оне која је све ово и много више.
Након Вазнесења Господа Исуса Христа, Пресвета је и даље била једна од најважнијих мисионара и сведока Христових. Она је остатак свога живот а провела у Јерусалиму, на Сиону, живећи у дому апостола Јована Богослова, најдражег ученика Господа Исуса Христа, једином који је остао под крстом са Богородицом, чија је љубав надјачала страх од страдања. Господ њему у свом смртном часу на крсту поверава своју мајку на чување:
"А Исус видјевши матер и ученика кога љубљаше гдје стоји поред ње, рече матери својој : Жено, ето ти сина! Потом рече ученику:Ево ти мајке! И од онога часа узе је ученик ксеби." ( Јов.19:26-27 )
Богородица је остатак свога живота провела у непрестаној молитви, саветујући апостоле, својим молитвама и примером им неизмерно помажући. Често је обилазила места везана за живот Господа на земљи, често се молила на Јелеонској Гори, молећи Бога да је што пре узме себи. Једном приликом, по предању, јавио јој се архангел Гаврило, који јој је благовестио да ће за три дана уснути. Испуњена радошћу, она је само пожелела да пре уснућа још једном види апостоле. Господ јој испуни жељу и сви апостоли беху чудесно пренешени у дом Јованов на Сиону, где се Пресвета опрости са њима и мирно без бола предаде душу Сину своме.
Апостоли њено свето тело пренеше у Гетсимански Врт, у гробницу њених родитеља, Светих Јоакима и Ане. Али Господ не дозволи да тело матере Његове, из кога је засијао свету, иструне, већ је Господ Васкрсао своју Пресвету мајку и узнео је к'себи на небо. Богородица се јавила апостолима у телу окружена мноштвом анђела и рече им: "Радујте се, јер сам са вама у све дане!"
Пресвета је наша највећа молитвеница и заступница пред Господом, јер ко ће боље умолити Сина до мати његова. Она је, како кажу молитве: милостива мајка, милостивог Бога, светлост помрачених душа наших, нада, покров и заштита, прибежиште и утеха, радовање наше, тихо пристаниште на узбурканом мору.
Празник Успења Пресвете Богородице се у почетку празновао у склопу празника Сабора Пресвете Богородице, као самостални празник почео је да се празнује у Јерусалиму у шестом веку и проширио се на целу Византију за време цара Маврикија (588-602) . Од тада се прославља 15/28. августа. О значају овог празника нам говори и то да му предходи двонедељни пост као прпрема за њега.
Пресвета Богородице спаси нас!
Амин!
"А Исус видјевши матер и ученика кога љубљаше гдје стоји поред ње, рече матери својој : Жено, ето ти сина! Потом рече ученику:Ево ти мајке! И од онога часа узе је ученик ксеби." ( Јов.19:26-27 )
Богородица је остатак свога живота провела у непрестаној молитви, саветујући апостоле, својим молитвама и примером им неизмерно помажући. Често је обилазила места везана за живот Господа на земљи, често се молила на Јелеонској Гори, молећи Бога да је што пре узме себи. Једном приликом, по предању, јавио јој се архангел Гаврило, који јој је благовестио да ће за три дана уснути. Испуњена радошћу, она је само пожелела да пре уснућа још једном види апостоле. Господ јој испуни жељу и сви апостоли беху чудесно пренешени у дом Јованов на Сиону, где се Пресвета опрости са њима и мирно без бола предаде душу Сину своме.
Апостоли њено свето тело пренеше у Гетсимански Врт, у гробницу њених родитеља, Светих Јоакима и Ане. Али Господ не дозволи да тело матере Његове, из кога је засијао свету, иструне, већ је Господ Васкрсао своју Пресвету мајку и узнео је к'себи на небо. Богородица се јавила апостолима у телу окружена мноштвом анђела и рече им: "Радујте се, јер сам са вама у све дане!"
Пресвета је наша највећа молитвеница и заступница пред Господом, јер ко ће боље умолити Сина до мати његова. Она је, како кажу молитве: милостива мајка, милостивог Бога, светлост помрачених душа наших, нада, покров и заштита, прибежиште и утеха, радовање наше, тихо пристаниште на узбурканом мору.
Празник Успења Пресвете Богородице се у почетку празновао у склопу празника Сабора Пресвете Богородице, као самостални празник почео је да се празнује у Јерусалиму у шестом веку и проширио се на целу Византију за време цара Маврикија (588-602) . Од тада се прославља 15/28. августа. О значају овог празника нам говори и то да му предходи двонедељни пост као прпрема за њега.
Пресвета Богородице спаси нас!
Амин!