Свети Димитрије Мироточиви - Солунски
Тропар Светом Димитрију Солунском, глас 3: Великога помоћника у невољама, Васељена пронађе у теби, Страстотерпче, ти који побеђујеш незнабошце, и као што си Лијеву гордост срушио, и на подвиг смело охрабрио Нестора, тако и сада, Свети Димитрије, моли се Христу Богу, да нам дарује велику милост.
Свети Димитрије је рођен у Солуну, у богатој и угледној хришћанској породици. Његов отац је био царски намесник града Солуна. Његови благочестиви родитељи дуго нису могли имати деце, али су се усрдно молили Богу да им подари порода. Измоливши Светог Димитрија од Бога, они су јако бринули о његовом васпитању, одгајању и школовању. У њега су усадили неизмерну љубав према Богу и ближњима. Када у раној младости Светом Димитрију премину отац, пагански цар Максимијан постави овог побожног, скромног, лепог младића, пуног Премудрости Божије, на место намесника Солунске области, као очевог наследника. Безбожни цар нареди Светоме да гони хришћане у својој области. Свети не послуша цара, не само да није гонио хришћане, већ је народ Солуна привукао Христу, тако да се мноштво народа крстило и поверовало у Христа.
Године 303. у време Тетрархије, цар Диоклецијан нареди општи прогон хришћана у целом Римском царству, али Свети Димитрије више љубљаше Цара над царевима, Господа Христа, него Римског цара и његове законе. Свети Димитрије је још усрдније развејавао многобожачку таму у народу, сведочећи своју веру на сваком кораку. Кад цар Максимијан сазнаде да његов млади војвода не испуњава његову вољу и да јавно сведочи да је хришћанин, он реши да оде у Солун и лично провери тачност вести које је примио. Свети Димитрије је знао шта га чека ако се оглуши о царске наредбе, зато је свом слуги Лупу наредио, да у случају његове смрти, сво његово имање раздели сиромасима. Свети Димитрије дочека цара са свим почастима, али када га цар испитиваше о његовој вери, свети не само да потврди да је хришћанин, већ покуша да и цара приведе Христу. Цар заслепљен гордошћу и својим статусом, не могаше видети да му Свети мисли добро. Не хтеде видети истинитост Димитријевог сведочења, већ се расрди и нареди да младог војводу баце у тамницу, док не одлучи како да га казни. Цар поче гонити хришћане по Солуну и јавно их погубљиваше у арени, за своју забаву. Он нареди свом најкрволочнијем војнику, Лију, да заробљене хришћане баца са позорнице на копља постављена испод ње. Кад то чу један млади хришћанин Нестор, он оде Светом Димитрију у тамницу и замоли Светога да га благослови да изађе пред Лија и да га убије, да би спасао осталу браћу и сестре од страдања. Свети Димитрије му рече да ако изађе на мегдан Лију да ће и сам страдати, што Нестор храбро прихвати. Он оде пред Лија и изазва га, на шта овај радо пристаде. Нестор уз молитве Светог и помоћ Свевишњега, победи Лија и баци га на она иста копља обливена крвљу мноштва хришћана. Цар се расрди и нареди да Нестора одмах погубе, а када сазнаде да је он то урадио уз благослов Светог Димитрија, он посла војнике да копљима погубе и Светог у тамници. Војници Светог Димитрија затекоше на молитви и избодоше га својим копљима. Они бацише тело Светог, али га хришћани пронађоше и достојно сахранише. Пострада Свети Димитрије мученичком смрћу за Христа, 306.године. На месту гроба Светог Димитрија беше подигнута мала црквица и дешаваху се многа чуда. Тако се на његовом гробу исцели и Илирски кнез Леонтије, од неизлечиве болести. Кнез Леонтије чу да се у Солуну, на гробу Светог Димитрија дешавају многа чуда, он пун вере превали дуг пут и пошто није могао да сам уђе у цркву, унеше га његови поданици. Молитвама Светог Димитрија, а на Славу Божију, он беше чудесно исцељен и видевши да је поклоника много и колико је црква мала, он из захвалности, уз дозволу надлежног архијереја подиже велелепни храм Светоме. Они ископаше Свете мошти и положише их у сребрани и златни ковчег украшен драгим камењем и положише га у нову цркву.
Свети Великомученик Димитрије је својим животом непрестано сведочио Христа, многе је привео Христу и био им је инспирација и утеха у тешким временима гоњења Цркве. Њему ништа није значила земаљска слава, ни сва материјална блага овога света, јер је знао да је то све пролазно и ништавно, а да је једино вечан Господ наш Исус Христос. Он није хтео да због чари овоземаљског живота изгуби заједницу са истинитим Животодавцем.
„И дозвавши народ са ученицима својим рече им: Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном иде. Јер ко хоће живот свој да сачува, изгубиће га, а ко изгуби живот свој мене ради и јеванђеља онај ће га сачувати. Јер каква је корист човјеку ако задобије сав свијет а души својој науди? Или какав ће откуп дати човјек за душу своју? Јер ко се постиди мене и мојих ријечи у роду овоме прељуботворном и грјешном, и Син ће се Човјечији постидјети њега кад дође у слави Оца својега са светим анђелима.“(Мк 8:34-38)
Овај велики војник Цркве Христове, радо на себе прими страдање, јер је знао да је својим страдањем запечатио и очувао Љубав Божију у себи. Својом смрћу, он је постао утеха и нада многим хришћанима. Свети се водио речима самог Господа, који каже:
„Ово је заповијест моја: да љубите једни друге као што ја вас љубим. Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје.“(Јн 15:12-13)
Свети је јако волео свој народ и свој град, зато никада није дозволио да се његове мошти изнесу из Солуна. Цар Јустинијан је послао делегацију из Цариграда у Солун, да део моштију Светог Димитрија пренесу у Аја Софију (Храм Божије Мудрости), који је управо изградио. Када су се цареви изасланици, молећи се Светом Димитрију, да им дозволи да узму део његових моштију, приближили кивоту са моштима, из кивота је избио пламен који им није дозволио да се приближе Светим моштима. Свети Димитрије није дозволио ни Илирском кнезу Леонтију да са собом понесе део његових моштију. Кнез Леонтије сагради храм Светог Димитрија у Солуну и у њега положи мошти његове у сребраном кивоту. Такође он откупи винограде и земљиште и дарова храму, и спремаше се да крене назад у Илирију. Кнез је хтео да са собом понесе део моштију Светог Димитрија, да и у свом граду подигне храм Светоме, али ноћ пре поласка у сну му се јави Свети Димитрије и рече му да не узима од његових моштију, већ му благослови да узме плаштаницу натопљену његовом мученичком крвљу.
Свети Димитрије је много пута спасао Солун од непријатеља, болести, пожара, глади, чак постоје сведочења да је сам Свети Димитрије, са војском анђела бранио град Солун од напада Авара. Његова чуда су многобројна, а његов углед у Православљу неизмеран. Свети Димитрије и данас чува свој Солун и свој народ, као и све Православне који му се моле.
Мироточиве мошти Светог Великомученика Димитрија се и данас чувају у његовом храму у Солуну. Свети Димитрије је један од највећих Хришћанских Светитеља. Чак је и Свети Сава одлазио у Солун да се поклони светим моштима овог дивног светитеља. Њему су посвећени многи манастири, храмови, градови, многи носе његово име и код нас Срба га многи славе као своју крсну славу. Светог Димитрија прослављамо 26.октобра/8.новембра на дан његовог мученичког страдања.
Свети Великомученик Димитрије је својим животом непрестано сведочио Христа, многе је привео Христу и био им је инспирација и утеха у тешким временима гоњења Цркве. Њему ништа није значила земаљска слава, ни сва материјална блага овога света, јер је знао да је то све пролазно и ништавно, а да је једино вечан Господ наш Исус Христос. Он није хтео да због чари овоземаљског живота изгуби заједницу са истинитим Животодавцем.
„И дозвавши народ са ученицима својим рече им: Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном иде. Јер ко хоће живот свој да сачува, изгубиће га, а ко изгуби живот свој мене ради и јеванђеља онај ће га сачувати. Јер каква је корист човјеку ако задобије сав свијет а души својој науди? Или какав ће откуп дати човјек за душу своју? Јер ко се постиди мене и мојих ријечи у роду овоме прељуботворном и грјешном, и Син ће се Човјечији постидјети њега кад дође у слави Оца својега са светим анђелима.“(Мк 8:34-38)
Овај велики војник Цркве Христове, радо на себе прими страдање, јер је знао да је својим страдањем запечатио и очувао Љубав Божију у себи. Својом смрћу, он је постао утеха и нада многим хришћанима. Свети се водио речима самог Господа, који каже:
„Ово је заповијест моја: да љубите једни друге као што ја вас љубим. Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје.“(Јн 15:12-13)
Свети је јако волео свој народ и свој град, зато никада није дозволио да се његове мошти изнесу из Солуна. Цар Јустинијан је послао делегацију из Цариграда у Солун, да део моштију Светог Димитрија пренесу у Аја Софију (Храм Божије Мудрости), који је управо изградио. Када су се цареви изасланици, молећи се Светом Димитрију, да им дозволи да узму део његових моштију, приближили кивоту са моштима, из кивота је избио пламен који им није дозволио да се приближе Светим моштима. Свети Димитрије није дозволио ни Илирском кнезу Леонтију да са собом понесе део његових моштију. Кнез Леонтије сагради храм Светог Димитрија у Солуну и у њега положи мошти његове у сребраном кивоту. Такође он откупи винограде и земљиште и дарова храму, и спремаше се да крене назад у Илирију. Кнез је хтео да са собом понесе део моштију Светог Димитрија, да и у свом граду подигне храм Светоме, али ноћ пре поласка у сну му се јави Свети Димитрије и рече му да не узима од његових моштију, већ му благослови да узме плаштаницу натопљену његовом мученичком крвљу.
Свети Димитрије је много пута спасао Солун од непријатеља, болести, пожара, глади, чак постоје сведочења да је сам Свети Димитрије, са војском анђела бранио град Солун од напада Авара. Његова чуда су многобројна, а његов углед у Православљу неизмеран. Свети Димитрије и данас чува свој Солун и свој народ, као и све Православне који му се моле.
Мироточиве мошти Светог Великомученика Димитрија се и данас чувају у његовом храму у Солуну. Свети Димитрије је један од највећих Хришћанских Светитеља. Чак је и Свети Сава одлазио у Солун да се поклони светим моштима овог дивног светитеља. Њему су посвећени многи манастири, храмови, градови, многи носе његово име и код нас Срба га многи славе као своју крсну славу. Светог Димитрија прослављамо 26.октобра/8.новембра на дан његовог мученичког страдања.